Седми р. - Османско царство у XIV и XV вијеку (настанак и уређење)

Пажљиво поново погледајте час историје, који је одржан 23. 04. 2020. године, на овом линку:
https://www.youtube.com/watch?v=VL-Le06jO90
од 7:43

Отворите уџбенике на страници 188. - лекцију:  "Османско царство у XIV и XV вијеку (настанак и уређење)"
Пажљиво прочитајте лекцију и препишите у наредне свеску тезе, затим одговорите на постављена питања:

Османско царство у XIV и XV вијеку (настанак и уређење)

Турци Османлије потичу од Турака Селџука, који су у XI вијеку освојили византијску Малу Азију.

Емир (кнез) Осман 1300. године у западним дијеловима Мале Азије оснива Османску државу (царство).

Османови потомци (Османовићи) владаће наредних 600 година.

Османско ц. је било војно-феудална монархија на челу са султаном, који је био владар неограничених права, власник цјелокупне земље, људских живота и вјерски поглавар.

Снага Османског ц. заснивала се на добро изграђеној војној организацији и снажној централној власти.

 

Подјела војске:

-Спахије – коњаници, који за вршење војне службе уживају феудални посјед –Тимар или Спахилук.

-Јањичари – пјешадија, који су регрутовани Девширмом (данком у крви) .

Администрација:

Султану у управљању царством помаже Диван састављен од везира, на челу са Великим везиром – јањичарског поријекла.

Кадија – судија који суди по шеријатском праву .

Турски феудални систем назива се још Тимарски систем.

Врсте пореза који оптерећују рају (зависне сељаке):

-Харач – приходи од пољопривреде

-Кулук – бесплатан рад

-Девширма – данак у крви.

Територијална подјела:

-Беглербеглуци или Ејалети или Пашалуци

-Санџаци

-Нахије .

Турска освајања подударају се са унутрашњим сукобима који су потресали балканске хришћанске државе.

Половином XIV вијека Турци-Османлије прелазе у Европу и убрзо за пријестоницу узимају град Једрене (у Тракији).

Турци Османлије имали су добро организовану државу, са јаком и увијек спремном војском.

Прве на удару Турака биле су Византија, Бугарска и Србија – посједи браће Мрњавчевић.

Браћа Мрњавчевић покушаће да истјерају Турке са Балкана. 

Изненада су их пресреле турске трупе, у ноћном нападу 26. септембра 1371. године, код Черномена на Марици – Маричка битка.

Одговори на питања: 

-Каква је разлика између турске државе и хришћанских држава на Балкану? 

-Шта је ишло у прилог освајачима? 

-Опиши уређење Османског царства? 

-Која су основна обиљежја турског феудализма? 

-Ко су били јањичари? 

-Када и гдје се одиграла Маричка битка? 

-Које су посљедице Маричке битке?

 За ученике који желе знати више;  можете погледати  занимљиви документарац о Маричкој бици 1371. године