Девети р. - Социјалистичка Југославија

Пажљиво поново погледајте час историје, који је одржан 23. 04. 2020. године, на овом линку:
https://www.youtube.com/watch?v=VL-Le06jO90
од 1:03:15




На данашњем часу историје за девете разреде наставник историје је обрадио два наставна садржаја, а то су: "Учвршћивање комунистичке власти (1945-1948)", на стр. 160-162. 
и лекцију: "Вријеме преображаја (1948-1974) ", 164-167. 

Пажљиво прочитајте наведене наставне садржаје и препишите у  свеску тезе, затим одговорите на постављена питања:



Учвршћивање комунистичке власти (1945-1948)
 
Комунисти учвршћују своју власт;
обрачун са остацима поражених војски: групама четника, крижарима (усташе и њихови симпатизери), албанским сепаратистима...
Заоштрене међувјерске и међунационалне односе власт покушава превазићи паролом – „братство и јединство".
Једина дозвољена политичка странка била је КПЈ;
осталим странкама рад је био онемогућен.
-ОЗНА – (Одјељење за заштиту народа), тајна полиција имала је велику моћ.
Уставотворна скупштина је 29. 11. 1945. г. прогласила ФНРЈ.
-Јануара 1946. г. проглашен је Устав, писан по узору на устав СССР-а.
У пракси све је битне одлуке доносило руководство КПЈ, са Титом на челу.
Несташице хране, обуће и одјеће;
помоћ је достављала Управа ОУН-а за помоћ и обнову – UNRRA.
Власт је обећавала бољу будућност на честим политичким скуповима.
Масовним радним акцијама изграђене су: фабрике, стамбени објекти, ауто-пут (Београд-Загреб), пруге (Брчко-Бановићи, Шамац-Сарајево, Никшић-Титоград, Добој-Бањалука).
Организована су такмичења радника;
Најбољи радници проглашавани су ударницима.
Држава је одузела имовину сарадницима окупатора, затим су и остала приватна предузећа национализована, као и мале радње.
Аграрном реформом држава је одузела вишак земље и подијелила сиромашним сељацима и беземљашима.
Колонизација – из сиромашних партизанских крајева БиХ, Далмације и Црне Горе пресељено је на хиљаде породица у Војводину, на имања протјераних Нијемаца.
Организоване су сељачке радне задруге (власт силом укључује сељаке) – обавезан откуп пољопривредних производа.
Упропаштена пољопривреда.
Петогодишњи план развоја привреде (1947-1951);
Развој тешке индустрије.
Средства прибављана продајом одузетих пољопровредних производа.
У периоду од 1945-1948. год. блиски односи са СССР-ом и његовим сателитима.
Тито помаже комунисте у Грчком грађанском рату.
-Затегнути односи са Италијом и Аустријом због граница.
-Под притиском Запада Југ. армија морала се повући из Трста – тзв. Тршћанска криза; Трст враћен касније Италији.






Вријеме преображаја (1948-1974)
 
Стаљину је Информбиро служио за контролу комунистичких партија.
Титови комунисти нису се дали контролисати.
Стаљину је сметао углед и самосталност Тита и Југославије.
Информбиро избацио је КПЈ из свог чланства под оптужбом издаје комунизма.
На границама су били чести оружани инциденти;
очекивала се војна интервенција.
Власт је хапсила присталице Стаљина, али и многе невине.
Многи угледни комунисти завршавају на Голом отоку.
Логораши су страшно понижавани и злостављани.
Запад је пружио економску и војну помоћ, због тога Југославија је имала виши животни стандард него у осталим комунистичким државама.
Након Стаљинове смрти 1953. г. поправљају се односи Југославија – СССР.
Никита Хрушчов посјетио је Југославију 1955 г. и нормализовао односе.
Тито је повео политику добрих односа и са Западом и са Истоком.

 
Тито је са деколонизованим земљама Азије и Африке основао покрет несврстаних;
и до смрти важио за вођу тог покрета.
Уведено је 1950. г. радничко самоуправљање – радници одлучују о производњи, финансијама идр.
Предузећима је дата одређена самосталност, али власт је и даље надзирала и усмјеравала све битне токове привредног и друштвеног живота, тј. под контролом државних органа, директора и партије.


Југославија је биљежила изузетно висок привредни раст.
-КПЈ мијења име у СКЈ.
-Уставом из 1963. г. ФНРЈ је преименована у СФРЈ.
Двије струје у СКЈ;
1) за јаку централну власт,
2) за децентрализацију.
Тито приклонио се другој струји.
Год. 1966. уклоњен Александар Ранковић, заступник очувања централизма.
Успоравање привредног развоја;
-застарјела технологија,
-недостатк стручњака,
-вишак радне снаге.
Држава је покривала губитке.
Студентске демонстрације 1968. г. сузбила је полиција.
Албанци 1968. г. траже „Косово - република".
Морала је да интервенише ЈНА.
У Хрватској је дошло до масовног покрета (Маспок) за осамостаљење;
Тито је децембра 1971. г. смијенио хрватско руководство.
Тито је 1972. године смијенио и руководство Србије, тзв. Либерале.
Устав из 1974. г. давао је широка права републикама и покрајинама. Таква држава зове се конфедерација.
Аутор устава био је Едвард Кардељ.
Србија је изгубила већину надлежности на Косову и у Војводини.

 Одговорити на питања (због много постављених питања - питања не морате преписивати, а одговори нека буду кратки и јасни):
-Зашто je највећи празник социјалистичке Југославије био 29. новембар?
-На шта су се угледали писци првог устава социјалистичке Југославије?
-На који начин је обновљена разорена земља?
-Шта је национализација?
-Који дио ФНРЈ је највише колонизован?
-Koјa јe грана привреде имала главно мјесто у првом петогодишњем плану развоја?
-Какав је био положај села у ФНРЈ? На коју се велику силу ослањала Југославија од 1945. до 1948. године?
-Зашто је Стаљин покушао да свргне комунистичко руководство Југославије?
-По чему је познат Голи оток?
-Зашто су САД послије 1948. године подржале опстанак Јосипа Броза Тита на власти?
-Под чијим надзором су били раднички савјети у предузећима и установама?
-Зашто је 1966. године смијењен потпредеједник СФРЈ Александар Ранковић?
-Зашто су југословенска предузећа била недовољно конкурентна на иностраним тржиштима?
-Шта је Маспок? Када је дошло до смјене српских "либерала" и зашто?
-Шта знаш рећи о Уставу из 1974?

 

Коментари

Популарни постови са овог блога

Седми р. - Османско царство у XIV и XV вијеку (настанак и уређење)

Седми р. - Зета у вријеме Балшића и Црнојевића